Донета је Уредба о фискалним погодностима и директним давањима приватном сектору

Влада Републике Србије донела је Уредбу о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19 (наставку текста: Уредба), која је објављена у „Сл. гласнику РС", бр. 54/20, а ступила је на снагу 10. априла 2020. године.

 

Уредбом су уређене:
- фискалне погодности и директна давања из буџета Републике Србије (у наставку текста: буџет) привредним субјектима у приватном сектору у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19,

- ПДВ третман промета добара и услуга без накнаде за здравствене сврхе, као и

- исплата једнократне новчане помоћи свим пунолетним грађанима Републике Србије из буџета.

Поједини појмови, у смислу Уредбе, имају следеће значење:

   

1) привредни субјекти у приватном сектору - сви привредни субјекти који нису обухваћени Списком корисника јавних средстава утврђеним у складу са Правилником о списку корисника јавних средстава („Службени гласник РС", број 93/19), тако да се под привредним субјектима у приватном сектору подразумевају: 

- резидентна правна лица у смислу закона којим се уређује опорезивање добити правних лица;

- резидентни предузетници (предузетници, предузетници паушалци, предузетници пољопривредници и предузетници друга лица, у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана); и

- огранци и представништва страних правних лица;

   

2) фискалне погодности - одлагање доспелости за плаћање одређених јавних прихода који у складу са одговарајућим пореским законима доспевају за плаћање у периоду од 1. априла до 30. јуна 2020. године, а изузетно до 31. јула 2020. године за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање који се плаћају на зараду за месец јун 2020. године исплаћену у складу са прописима којима се уређује рад, и одлагање њиховог плаћања, и то:

- пореза на доходак грађана на зараде и накнаде зарада (у даљем тексту: порез) и доприноса за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: доприноси) на зараде и накнаде зарада, као и пореза и доприноса на личну зараду предузетника и предузетника пољопривредника, за месец март, април и мај 2020. године, односно по избору пореског обвезника за месец април, мај и јун 2020. године за оне пореске обвезнике који су исплате зарада и накнада зараде, као и личне зараде предузетника и предузетника пољопривредника за месец март 2020. године делимично или у целости извршили до дана ступања на снагу ове уредбе;

- аконтација пореза на приход од самосталне делатности за март, април и мај месец 2020. године за предузетнике и предузетнике пољопривреднике који су се определили за исплату личне зараде и предузетнике друга лица;

- аконтација пореза и доприноса на приход од самосталне делатности за март, април и мај месец 2020. године за предузетнике и предузетнике пољопривреднике који се нису определили за исплату личне зараде, као и аконтације пореза и доприноса на приход од самосталне делатности за март, април и мај месец 2020. године за предузетнике паушалце;

- аконтација пореза на добит правних лица за март, април, и мај месец 2020. године, односно за обвезнике са пословном годином различитом од календарске, аконтација пореза на добит правних лица које доспевају 15. априла, 15. маја и 15. јуна 2020. године;

    

3) директна давања из буџета привредним субјектима у приватном сектору - уплата бесповратних новчаних средстава привредним субјектима у складу са овом уредбом, која могу да се користе искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима.

   

Разврставање привредних субјеката за потребе примене Уредбе врши се на основу финансијских извештаја за 2018. годину, а лица основана током 2019. и 2020. године сматрају се малим правним лицима.

  

Лица која могу да користе фискалне погодности и директна давања

   

Привредни субјекти у приватном сектору могу да користе фискалне погодности и директна давања прописана Уредбом под условом да, почев од 15. марта 2020. године, па до 10. априла 2020. године, нису смањивали број запослених за више од 10%, не рачунајући запослене који су са привредним субјектом у приватном сектору закључили уговор о раду на одређено време пре 15. марта 2020. године за период који се завршава у периоду од 15. марта 2020. године, па до дана ступања на снагу ове уредбе.

   

Под истим условима фискалне погодности и директна давања из Уредбе могу да користе и предузетници, предузетници пољопривредници и предузетници паушалци који су регистровали привремени престанак обављања делатности најраније на дан 15. марта 2020. године.

   

Привредни субјекти у приватном сектору могу да користе фискалне погодности и директна давања из Уредбе уколико су пре 15. марта 2020. године основани и регистровани код надлежног органа или организације, односно ако су у наведеном периоду постали обвезници ПДВ.

   

Фискалне погодности за правна лица

   

Привредним субјектима - правним лицима, укључујући и огранке и представништва страних правних лица (у даљем тексту: правна лица), може да се одложи доспелост за плаћање:

- пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада до 4. јануара 2021. године;

- аконтације пореза на добит правних лица за март, април, и мај месец 2020. године до предаје коначне пореске пријаве за порез на добит правних лица за 2020. годину, односно за обвезнике са пословном годином различитом од календарске године за порески период који започиње или се завршава у 2020. години, за аконтације пореза на добит које доспевају за плаћање 15. априла 2020. године, 15. маја 2020. године и 15. јуна 2020. године до предаје коначне пореске пријаве пореза на добит правних лица за одговарајући порески период.

   

Правно лице, које се определи да користи фискалне погодности и директна давања из ове уредбе, подноси Образац ППП-ПД за приходе из радног односа посебно од Обрасца ППП-ПД за приходе ван радног односа, тако да се на једном Обрасцу ППП-ПД не исказују заједно приходи из радног односа и приходи ван радног односа.

   

За приходе из радног односа, правно лице у пореској пријави ППП ПД за обрачунски период - месец за који користи фискалне погодности и директна давања из Уредбе, у пољу 1.4. - Датум плаћања, уноси датум 04. јануар 2021. године.

   

Доприноси, чије плаћање је одложено у складу са Уредбом, сматрају се плаћеним за сврху остваривања права по основу пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања, остваривања права за случај незапослености и остваривања права на финансијску подршку породици са децом.

   

Право на одлагање пореских обавеза немају следећа велика правна лица:

- банке из члана 2. став 1. Закона о банкама („Сл. гласник РС", бр. 107/05, 91/10 и 14/15),

- друштва за осигурање и друштва за реосигурање из члана 3. Закона о осигурању („Сл. гласник РС", број 139/14),

- друштва за управљање добровољним пензијским фондовима из члана 3. тачка 1) Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима („Сл. гласник РС", бр. 85/05 и 31/11),

- даваоци финансијског лизинга из члана 10. Закона о финансијском лизингу („Сл. гласник РС", бр. 55/03, 61/05, 31/11 и 99/11 - др. закон), као и

- платне институције и институције електронског новца из члана 2. став 1. тач. 35) и 36) Закона о платним услугама („Сл. гласник РС", бр. 139/14 и 44/18).

   

Правно лице, које има право на фискалне погодности из Уредбе (осим наведених великих правних лица), има право на одлагање плаћања дугованог пореза и доприноса, односно аконтација пореза на добит правних лица, чија је доспелост за плаћање одложена, на највише 24 једнаке месечне рате без плаћања камате, и то: 

- за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада у висини обавеза чија је доспелост за плаћање одложена; и

- за аконтације пореза на добит правних лица у висини аконтација пореза на добит правних лица чија је доспелост за плаћање одложена, а највише у висини коначне обавезе по основу пореза на добит правних лица за 2020. годину, односно за обвезнике са пословном годином различитом од календарске, у висини коначне обавезе за порески период који започиње или се завршава у 2020. години.

 

Поступак и начин одлагања плаћања дугованог пореза и доприноса, ближе ће уредити Министар финансија.

 

Фискалне погодности за предузетнике

   

Предузетник и предузетник пољопривредник, који порез и доприносе на приход од самосталне делатности плаћа самоопорезивањем, а није се определио за исплату личне зараде, право на одлагање доспелости за плаћање аконтација пореза и доприноса на приход од самосталне делатности, као и одлагање плаћања ових обавеза, остварује сходном применом правила која се односе на одлагање доспелости за плаћање и одлагање плаћања аконтација пореза на добит за правна лица.

   

Предузетник и предузетник пољопривредник, који порез и дорпиносе плаћа самоопорезивањем, одлагање доспелости за плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада својих запослених као и одлагање плаћања ових обавеза остварују сходном применом правила која се односе на правна лица у вези са одлагањем доспелости за плаћање и одлагањем плаћања пореза и доприноса на зараде и накнаде зараде.

   

Ова правила сходно се примењују и на предузетника друго лице.

   

Предузетник и предузетник пољопривредник, који порез на приход од самосталне делатности плаћају самоопорезивањем, а определили су се за исплату личне зараде, право на одлагање доспелости за плаћање аконтација пореза на приход од самосталне делатности, као и одлагање плаћања ових обавеза, остварују сходном применом правила која се односе на одлагање доспелости за плаћање и одлагање плаћања аконтација пореза на добит правних лица.

   

Предузетник и предузетник пољопривредник одлагање доспелости за плаћање пореза и доприноса на личну зараду, као и на зараде и накнаде зарада својих запослених и одлагање плаћања ових обавеза остварују сходном применом правила која се односе на правна лица у вези са одлагањем доспелости за плаћање и одлагањем плаћања пореза и доприноса на зараде и накнаде зараде.

   

Предузетницима паушалцима се одлаже доспелост за плаћање обавеза по основу аконтација пореза и доприноса на приход од самосталне делатности за месец март, април и мај 2020. године за 4. јануар 2021. године и одлаже плаћање ових обавеза на 24 једнаке месечне рате, без плаћања камате, за време трајања одлагања плаћања дугованог пореза.

   

Предузетник паушалац одлагање доспелости за плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада својих запослених и одлагање плаћања ових обавеза остварује сходном применом правила која се односе на правна лица у вези са одлагањем доспелости за плаћање и одлагањем плаћања пореза и доприноса на зараде и накнаде зараде.

   

Поступак и начин одлагања плаћања дугованог пореза и доприноса ближе ће уредити Министар финансија.

   

Директна давања привредним субјектима у приватном сектору

   

Предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник, предузетник друго лице, правна лица која су разврстана као микро, мала и средња у складу са законом којим се уређује рачуноводство, могу да остваре право на уплату бесповратних новчаних средстава из буџета, и то:

- у мају 2020. године, у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период март 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године;

- у јуну 2020. године, у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период април 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године;

- у јулу 2020. године, у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период мај 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године.

   

Број запослених код предузетника, предузетника паушалца, предузетника пољопривредника и предузетника другог лица увећава се за 1 (један), осим у случају када предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник или предузетник друго лице имају истовремено и статус запосленог или корисника пензије. Дакле, ако предузетник обавља самосталну делатност из радног односа или је корисник пензије не увећава број запослених за 1 (за себе).

   

Број запослених увећава се и за број запослених са непуним радним временом и то тако што се за сваког запосленог са непуним радним временом укупан број запослених увећава сразмерно уговореном проценту ангажовања запосленог са непуним радним временом у односу на пуно радно време, а што се утврђује на основу података из Обрасца ППП-ПД за одговарајући обрачунски период.

   

Број запослених умањује се за број запослених за које исплата зараде, односно накнаде зараде, за обрачунски период у целости пада на терет других исплатилаца, а које исплате имају ознаку врсте прихода (ОВП) од 204 до 211 у Правилнику о пореској пријави за порез по одбитку („Сл. гласник РС", бр. 74/13, ... и 96/19). Дакле, број запослених се умањује за запослене који су на боловању преко 30 дана, боловању ради неге детета до 3 године, породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета и одсуству са рада ради посебне неге детета, за лица која су на неплаћеном одсуству и за инвалиде рада II и III категорије за исплаћену накнаду зараде.

    

Правно лице које је разврстано као велико правно лице у складу са законом којим се уређује рачуноводство, може да оствари право на уплату бесповратних новчаних средстава у износу који се добија као производ износа 50% основне минималне нето зараде за март 2020. године и збира броја:

- запослених са пуним радним временом за које је донето решење о прекиду рада почев од 15. марта 2020. године у складу са чланом 116. Закона о раду („Сл. гласник РС", бр. 24/05, ... и 95/18) и за које је послодавац - велико правно лице поднео Образац ППП-ПД и

- запослених са пуним радним временом којима је донето решење о прекиду рада почев од 15. марта 2020. године у складу са чланом 117. Закона о раду, по основу решења надлежног државног органа донетог у вези са болешћу COVID-19 и за које је послодавац - велико правно лице поднео Образац ППП-ПД.

   

Број запослених увећава се и за број запослених са непуним радним временом за које је донето решење о прекиду рада и то тако што се за сваког запосленог са непуним радним временом укупан број запослених увећава сразмерно уговореном проценту ангажовања запосленог са непуним радним временом у односу на пуно радно време, а што се утврђује на основу података из ППП-ПД за одговарајући обрачунски период.

   

Бесповратна новчана средстава исплаћују се:

- у мају 2020. године, у износу производа 50% основне минималне нето зарада за март 2020. године и броја запослених увећаног за запослене који раде са непуним радним временом а за које је донето решење о прекиду рада, за чије накнаде зарада је послодавац - велико правно лице поднео Образац ППП-ПД за март 2020. године;

- у јуну 2020. године, у износу производа 50% основне минималне нето зараде за март 2020. године и броја запослених уувећаног за запослене који раде непуно радно време а за које је донето решење о прекиду рада, за чије накнаде зарада је послодавац - велико правно лице поднео Образац ППП-ПД за април 2020. године;

- у јулу 2020. године, у износу производа 50% основне минималне нето зарада за март 2020. и броја запослених увећаног за запослене који раде са непуним радним временом а за које је донето решење о прекиду рада, за чије накнаде зарада је послодавац - велико правно лице поднео Образац ППП-ПД за мај 2020. године.

   

Велико правно лице доставља надлежној организационој јединици Пореске управе и надлежној организационој јединици Управе за трезор у папирном облику списак свих наведених лица, најкасније до 20-ог у месецу за исплату бесповратних средстава која се врши у следећем месецу.

   

Списак лица подноси се на обрасцу који ће прописати Министар финансија.

   

Право на уплату бесповратних новчаних средстава из овог члана немају велика правна лица:

- банке из члана 2. став 1. Закона о банкама („Службени гласник РС", бр. 107/05, 91/10 и 14/15),

- друштва за осигурање и друштва за реосигурање из члана 3. Закона о осигурању („Службени гласник РС", број 139/14),

- друштва за управљање добровољним пензијским фондовима из члана 3. тачка 1) Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима („Службени гласник РС", бр. 85/05 и 31/11),

- даваоци финансијског лизинга из члана 10. Закона о финансијском лизингу („Службени гласник РС", бр. 55/03, 61/05, 31/11 и 99/11 - др. закон), као и

- платне институције и институције електронског новца из члана 2. став 1. тач. 35) и 36) Закона о платним услугама („Службени гласник РС", бр. 139/14 и 44/18).

  

Прихватање мера и губитак права на коришћење мера

   

Привредни субјекти у приватном сектору прихватају коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних овом уредбом подношењем Обрасца ППП-ПД са означеним датумом плаћања 04. јануар 2021. године.

    

Привредни субјекти могу да користе фискалне погодности и директна давања прописана овом уредбом:

- за сва три месеца уколико Образац ППП-ПД, са означеним датумом плаћања 4.1.2021. године, доставе до краја априла 2020. године;

- за два месеца уколико први пут Образац ППП-ПД, са означеним датумом плаћања 4.1.2021. године, доставе до краја маја 2020. године и

- за један месец уколико први пут Образац ППП-ПД, са означеним датумом плаћања 4.1.2021. године, доставе до краја јуна 2020. године.

   

Привредни субјекти у приватном сектору који не подносе Образац ППП-ПД, односно који немају запослене и нису предузетници, односно предузетници пољопривредници који су се определили за исплату личне зараде, користе фискалне погодности и директна давања у складу са одредбама Уредбе.

    

Привредни субјекат у приватном сектору губи право на коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних Уредбом уколико, у периоду од 15. марта 2020. године па до истека рока од три месеца од последње исплате директних давања, смањи број запослених за више од 10% не рачунајући запослене који су са привредним субјектом у приватном сектору закључили уговор о раду на одређено време пре 15. марта 2020. године за период који се завршава у периоду од 15. марта 2020. године до истека рока од три месеца од последње исплате директних давања.

    

Испуњеност услова за губитак права на коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних Уредбом проверава се сваког последњег дана у месецу, почев од месеца априла 2020. године закључно са 31. октобром 2020. године, с тим да се испуњеност услова за губитак права на коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних овом уредбом може контролисати и након 31. октобра 2020. године, у роковима за застарелост права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања прописним законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

    

Привредни субјекти који изгубе право на коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних овом уредбом дужни су да:

- плате све обавезе за које им је одобрено одлагање плаћања заједно са припадајућом каматом обрачунатом по стопи по којој се врши обрачун камате за кашњење у исплати пореских обавеза која се рачуна почев од дана када су наведене обавезе доспеле за плаћање у складу са законима којим се уређује плаћање одговарајуће обавезе, најкасније у року од пет дана од дана престанка права на коришћење фискалних погодности и директних давања; и

- изврше повраћај директних давања са каматом обрачунатом по стопи по којој се врши обрачун камате за кашњење у исплати пореских обавеза почев од дана када су им исплаћена појединачна директна давања, најкасније у року од пет дана од дана престанка права на коришћење фискалних погодности и директних давања.

   

Исплата директних давања привредним субјектима у приватном сектору

   

Исплата директних давања привредним субјектима у приватном сектору, који прихвате директна давања утврђена Уредбом, подношењем Обрасца ППП ПД са означеним датумом плаћања 4.1.2021. године, врши се са посебног наменског рачуна отвореног за ту намену код Управе за трезор, на основу достављених података у електронском облику од Пореске управе за исплату по привредним субјектима.

   

Ради исплате директних давања, привредном субјекту отвара се посебан наменски рачун - исплата директних давања - COVID-19 код банке која у моменту ступања на снагу Уредбе води текући рачун тог привредног субјекта.

    

Привредни субјекти који у моменту ступања на снагу ове уредбе имају отворене текуће рачуне код више банака, дужни су да најкасније 25. априла 2020. године, путем електронских сервиса Пореске управе, доставе податак о називу банке код које ће бити отворен посебан рачун за исплату директних давања.

    

Пореска управа, преко Управе за трезор, доставља Народној банци Србије (у наставку текста: НБС) податке у електронском облику, на основу којих банка отвара посебан рачун за исплату директних давања. Банка је дужна да отвори тај рачун у року који утврди НБС при достављању ових података, а који не може бити дужи од седам дана од дана када су банци достављени ти подаци, а најкасније до 30. априла 2020. године.

   

Отварањем посебног рачуна за исплату директних давања не стиче се право на директна давања, већ се остварује право на исплату средстава на тај рачун по основу директних давања, уколико су испуњени услови прописани Уредбом.

   

Средствима на посебном рачуну располажу лица чији су потписи депоновани ради располагања средствима с текућег рачуна из тог става, односно лица која на основу другог документа имају овлашћење за располагање средствима на том текућем рачуну.

   

Банка је дужна да при достављању података о посебном рачуну из у јединствени регистар текућих и других рачуна правних и физичких лица који води НБС (у даљем тексту: Јединствени регистар рачуна) достави НБС, у складу са одлуком НБС којом се уређују ближи услови и начин вођења тог регистра, и податак о томе да је у питању посебан рачун који је отворен ради исплате директних давања у складу са Уредбом.

    

Одредбе оквирног уговора којимa се уређују услови за отварање, вођење и гашење текућег рачуна и извршавање платних трансакција са тог рачуна, сходно се примењују на посебан рачун за исплату директних давања.

    

Изузетно, за отварање и вођење посебних рачуна за испалту директних давања, као и за извршење платних трансакција и пружање других услуга у вези с тим рачунима, Управа за трезор и банка не могу наплатити накнаду, нити друге трошкове. НБС не наплаћује Управи за трезор и банци накнаде, нити друге трошкове за извршење платних трансакција у вези с тим рачунима у платним системима чији је оператор.

    

Управа за трезор на дневном нивоу преузима од НБС податке у електронском облику о посебним рачунима за испалту директних давања, који се воде у Јединственом регистру рачуна. На основу ових података, Управа за трезор обавештава надлежно министарство о износу потребних средстава за исплату директних давања привредним субјектима, након чега надлежно министарство врши пренос средстава на посебан наменски рачун.

   

По преносу новчaних средстава од надлежног министарства, Управа за трезор врши пренос средстава привредним субјектима на посебне рачуне.

   

Средства на посебном рачуну изузета су од принудне наплате у смислу прописа којима се уређује принудна наплата, осим по налогу Пореске управе за извршење принудне наплате ради измирења новчаних обавеза привредног субјекта у случају губитка права на коришћење фискалних погодности и директних давања.

   

Банка гаси посебан рачун због престанка програма директног давања у смислу Уредбе или губитка права на коришћење директног давања, односно ако је отворен тај рачун а привредни субјект није стекао право на коришћење директног давања, а у складу са обавештењем Пореске управе.

   

У случају да привредни субјект не пренесе новчана средства са посебног рачуна на текуће рачуне лица за која су добијена директна давања у складу са Уредбом до дана гашења тог посебног рачуна, банка преноси средства с тог рачуна на посебан рачун.

   

ПДВ третман промета без накнаде за здравствене сврхе

   

На промет добара, односно услуга који без накнаде изврши обвезник ПДВ Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање, односно здравственој установи у јавној својини, ПДВ се не обрачунава и не плаћа, а обвезник ПДВ има право на одбитак претходног пореза по основу тог промета. 

  

Ослобођење од плаћања ПДВ примењује се на све испоруке са даном промета у периоду од дана увођења до дана престанка ванредног стања у Републици Србији.

   

За промет добара, односно услуга за који је прописано пореско ослобођење, обвезник ПДВ дужан је да води посебну евиденцију, која нарочито садржи податке о:

1) називу, адреси и ПИБ-у лица којем је извршен промет добара, односно услуга;

2) цени коштања, односно набавној цени добара, односно услуга чији је промет извршен.

   

Уплата једнократне новчане помоћи свим пунолетним грађанима Републике Србије

 

Уредбом је прописано да ће се, по окончању ванредног стања, свим пунолетним грађанима Републике Србије извршити уплата једнократне новчане помоћи у износу од 100 евра у динарској противвредности.

   

Поступак, начин и услове за исплату једнократне новчане помоћи, ближе ће уредити Влада.

   

Забрана исплате дивиденде

  

Привредни субјекти у приватном сектору, који се определе за коришћење фискалних погодности и директних давања из буџета, не могу исплаћивати дивиденде до краја 2020. године. У складу са тим, забрана исплате дивиденде односи се на период од ступања на снагу Уредбе, дакле од 10. априла 2020. године до краја 2020. године.

   

У случају да поступе супротно томе, привредни субјекти у приватном сектору губе право коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних Уредбом и дужни су да плате све прописане обавезе и изврше повраћај директних давања.

   

Забрана се не односи на исплату дивиденде у акцијама, односно уделима исплатиоца дивиденде.

   

Казнене одредбе

    

Привредни субјекат у приватном сектору, који оствари право на директна давања иако на то нема право у складу са Уредбом, ненаменски користи ова средства или изгуби право на директна давања и не врати износ примљених директних давања у целости заједно са припадајућом каматом до покретања поступка контроле, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30-70% примљених директних давања, а не мање од 500.000 динара за правно лице, односно 100.000 динара за предузетника.

    

За исти прекршај казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 50.000 до 100.000 динара.

    

Привредни субјекат у приватном сектору, који оствари право на одлагање плаћања јавних прихода иако на то нема право у складу са Уредбом или изгуби право на одлагање плаћања прихода и исте не плати у целости заједно са припадајућом каматом до покретања поступка контроле, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 20-50% износа одложених јавних прихода, а не мање од 250.000 динара за правно лице, односно 50.000 динара за предузетника.

   

За исти прекршај казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 25.000 до 50.000 динара.


АРХИВА ВЕСТИ

ereste