Министарство културе и информисања издало је мишљење Број: 011-00-32/2021-07 од 1. априла 2021. године у којем је одговорило на два важна и актуелна питања, у вези са применом Закона о архивској грађи и архивској делатности ("Сл. гласник РС", бр. 6/20).
Овим мишљењем, одговорено је на следећа питања у вези са применом овог закона, и то:
• АРХИВСКА ГРАЂА МОЖЕ НАСТАТИ РАДОМ И ДЕЛОВАЊЕМ ПРЕДУЗЕТНИКА, јер на то недвосмислено упућује дефиниција архивске грађе из овог закона, која гласи:
o Архивска грађа, као документарни материјал који се трајно чува, је одабрани изворни, а у недостатку изворног, и сваки репродуковани облик документа или записа који су настали радом и деловањем државних органа и организација, органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, установа, јавних предузећа, ималаца јавних овлашћења, привредних друштава, предузетника, лица која обављају регистровану делатност, верских заједница, као и других правних или физичких лица, а од трајног су значаја за културу, уметност, науку, просвету и друге друштвене области, без обзира на то када и где су настали, и да ли се налазе у установама заштите културних добара или ван њих, и без обзира на облик и носач записа на коме су сачувани;
• САГЛАСНОСТ НА ЛИСТУ КАТЕГОРИЈА НИЈЕ УСЛОВ ЗА ВОЂЕЊЕ АРХИВСКЕ КЊИГЕ И ДОСТАВЉАЊЕ ЊЕНОГ ПРЕПИСА НАДЛЕЖНОМ ЈАВНОМ АРХИВУ, јер:
o Архивска књига је (само) инвентарни попис односно евиденција реалног стања документарног материјала који се налази по ма ком основу код ствараоца и имаоца архивске грађе и документарног материјала,
o у Архивску књигу се на годишњем нивоу уписује сав документарни материјал, а потом се обележава припадајућим архивским бројевима;
• ПРАВИЛНИК О ОБРАСЦУ АРХИВСКЕ КЊИГЕ је урађен и очекује се његово скоро доношење;
• ЛИСТА КАТЕГОРИЈА архивске грађе и документарног материјала са роковима чувања ЈЕ ПРАВНИ ОСНОВ за излучивање, чување и примопредају архивске грађе и документарног материјала, а не
o инвентарисање кроз Архивску књигу.